ТИШИНА
Слушай, сын, тишину —
эту мертвую зыбь тишины,
где идут отголоски ко дну.
Тишину,
где немеют сердца,
где не смеют
поднять лица.


(Перевод А. Гелескула)

читать дальше

@темы: стихи